Vrste anksioznih poremećaja

U psihologiji i psihijatriji je danas prepoznato više različitih oblika poremećaja kojima je u osnovi iracionalni strah.

-      Generalizovani anksiozni poremećaj – ovaj poremećaj karakteriše javljanje konstante brige i strahova koji onemogućavaju osobu da obavlja svakodnevne aktivnosti. Osoba koja ima problem sa generalizovanim anksioznim poremećajem ne može da kontroliše svoju brigu, iako bi to volela... No, uverena je da brigom može sprečiti nastanka ozbiljnijih posledica nekog događaja. Osobe koje imaju ovaj problem često imaju probleme sa nesanicom, napetošću, glavoboljom, problemima sa organima za varenje...

-       Panični poremećaj – osnovna karakteristika paničnog poremećaja je često javljanje paničnih napada koje karakteriše:

o   Preplavljenost intenzivnim strahom

o   Osećanje da se gubi kontrola ili da osoba ludi

o   Bolovi u grudima/osećanje podrhtavanja srca

o   Osećanje da ćemo se onesvestiti

o   Poteškoće sa disanjem

o   Hiperventilacija – prebrzo i preduboko disanje kojim se snižava nivo ugljen – dioksika u krvi čija je posledica sužavanje krvnih sudova u koži (bledilo) i mozgu (vrtoglavica, problemi sa koncentracijom).

o   Podrhtavanje tela

o   Mučnina ili stomačni problemi

o   Osećanje kao da lebdimo tj. da smo odvojeni od ostatka sveta

Panični poremećaj se često javlja sa agorafobijom tj. strahom od otvorenog prostora jer se osoba plaši da će dobiti napad panike na javnom mestu i da joj niko neće pružiti pomoć.

-      Opsesivno – kompulzivni poremećaj – osobe koje imaju simptome opsesivno – kompulzivnog poremećaja ispoljavaju probleme sa neželjenim mislima koje provociraju strašnu nelagodnost i strah i koje jedino mogu da iskontrolišu određenim radnjama ili rečima. Tako osoba može misliti da konstatnim pranjem ruku i to nekoliko puta može sprečiti nastanak određene zaraze...

-      Socijalni anksiozni poremećaj – osnovne karakteristike ovog poremećaja su strah od negativne evaluacije od strane drugih ljudi. Osoba sa ovim poremećajem ima strah da će ljudi loše misliti o njoj, da će se „izblamirati“ ispred drugih i da ona to neće moći da podnese. Strah od negativne procene može da bude toliko intenzivan da će osoba potpuno izbegavati kontakte sa drugim ljudima i javna mesta gde je izložena pogledima i procenama drugih ljudi.

-      Posttraumatski stresni poremećaj – poremećaj koji se javlja posle traumatskog događaja, određen je simptomima ponovnog proživljavanja traume, razdražljivošću, agresivnošću...

Tekst priredila: Tea

Znaci i simptomi anksioznosti

Anksiozni poremećaji su u stvari grupa različitih poremećaja kojima je u osnovi strah koji nije zasnovan na realnosti. Neki ljudi imaju strah od otvorenog prostora, neki se plaše zaraza, drugi imaju intenzivne napade straha koji prerastaju u paniku, dok drugi konstantno brinu... Iako postoje različite forme anksioznosti zajednička karakteristika svima njima je javljanje straha ili zabrinutosti u situacijama koje većina ljudi ne smatra opasnim i izazovnim.  

Emocionalni simptomi	Fizički simptomi
Intenzivno osećanje straha	Pojačano lupanje srca
Problemi sa koncentracijom	Znojanje
Napetost, tenzija	Stomačni problemi
Očekivanje najgoreg ishoda	Vrtoglavice
Razdražljivost	Pojačano uriniranje ili dijareja
Uznemirenost	Kratko disanje
Alarmiranost – traganje za znacima opasnosti	Napetost mišića
	Glavogolje, problemi sa spavanjem i opšti osećaj umora

Tekst priredila: Tea

Anksioznost

Anksioznost je stanje koje svako sa vremena na vreme iskusi kada se suočava sa izazovnim sitaucijama, prema tome anksioznost je automatska reakcija našeg organizam na opasnosti koje nam prete i ako je u normalnim granicama može da bude korisna za nas jer nam pruža energiju i motivaciju da se suočimo sa problemima. Ali, ako ovo stanje potraje duže (posebno ako izazovna situacija prođe) i ako su simptomi intenzivni i onemogućavaju nas da vodimo kvalitetan život tada možemo reći da imamo problem sa anksioznošću. 

Odgovorite na sledeća pitanja i ako na većinu pitanja odgovorite potvrdno najverovatnije imate probleme da kontrolišete anksioznost i da ste na putu da razvijete anksiozni poremećaj.

1. Da li ste stalno nervozni, napeti?
2. Da li vas anksioznost onemogućava da obavljate svakodnevne obaveze?
3. Da li ste opterećeni brigama za koje znate da su nerealne?
4. Da li verujete da će se nešto loše dogoditi ako ne uradite neki ritual?
5. Da li izbegavate određene aktivnosti i sastanke sa ljudima jer vam izazivaju anksioznost?
6. Da li vam se nekada iznenada javi napad panike?
7. Da li verujete da živimo u opasnom svetu i da opasnost vreba sa svih strana?

Teks priredila: Tea

Smisao za humor i međuljudski odnosi

Duhovitost nije čudotvoran lek kojim možemo da poboljšamo odnose sa drugim ljudima ali putem humora možemo da prevaziđemo određene probleme u komunikaciji i da smanjimo napetost i tenziju koje su normalan pratilac međuljudskih odnosa. Zajedničkim smejanjem, šaljenjem možemo da formiramo snažniju vezu sa drugom osobom, možemo da umanjimo napetost i tenziju u međusobnom odnosu. Šaljenjem na račun određenih situacija možemo pomoći jedni drugima da uvidimo drugačiju perspektivu problema, drugačije da interpretiramo situaciju što posledično može dovesti do rešenja problema. Duhovitost nam pomaže da budemo kreativniji i aktivniji. Smejanje nas puni energijom te možemo da budemo spremniji da se lakše suočimo na neprijatnim situacijam

1.   Smanjite konflikte humorom – konflikti su normalni pratioci odnosa sa drugim ljudima, jedan od načina na koji možemo da umanjimo njihov efekat i da popravimo odnose jeste da upotrebimo humor bez sarkazma i ironije. Humorom se neutrališe konflikt tako što postajemo spontaniji, opušteniji, tolerantniji...

2.   Vodite računa o tome da sve strane učestvuju ravnopravno u šalama – smejanje ne ismejavanje! Humor u odnosima treba da bude podjednako zabavan za obe strane, obe strane treba da uživaju! Onog momenta kada vam parnter kaže da mu vaše šale ne odgovaraju i da mu je neprijatno – PRESTANITE SA NJIMA! Zapitajte se:

a. Da li vam je cilj da iskomunicirate pozitivna osećanja – ili šalama želite da ispoljite svoju ljutnju, frustraciju?

b.  Da li ste mirni, povezani sa partnerom?

c.   Da li ste sigurni da će vaš partner razumeti šalu?

d. Da li ste svesni emocionalnog tona vašeg glasa dok se šalite? Da li ste svesni neverbalnih poruka koje šaljete? Da li odajete pozitivne signale?

e. Da li ste osetljivi na neverbalne signale koje emituje vaš partner? Da li mu je neprijatno?

3.   Ne koristite šale da biste prikrili svoje emocije – humor je koristan samo ako se upotrebljava za suočavanje sa stresom no postaje kontraproduktivan kada njime pokušavamo da sakrijemo emocije koje stvarno doživljavamo jer time možemo samo još produbiti konflikte i stvoriti zabunu – ne zaboravite čovek uvek emituje svoje prave emocije.

Tekst priredila: Tea

Smisao za humor

Sećate li se kada ste se zadnji put iskreno nasmejali? Kako ste se posle osećali? Da li ste bili rasterećeni? Opušteni? Zadovoljni? Istraživanja pokazuju da je smeh jedan od prirodnih mehanizama za borbu protiv stresa i da ima brojne pozitivne zdravstvene efekte.

Uticaj na organizam	Uticaj na mentalno zdravlje	Uticaj na socijalne odnose
Jača imuni sistem	Pruža osećaj prijatnosti i entuzijazma	Osnažuje odnose sa drugima
Smanjuje nivo hormona stresa	Smanjuje nivo straha i anksioznosti	Privlači druge nama
Smanjuje osećaj bola	Smanjuje nivo stresa	Unapređuje timski rad
Opušta mišiće	Popravlja raspoloženje	Smanjuje konflikte i tenzije
Prevenira nastanak kardiovaskularnih problema	Smanjuje brigu	Utiče sa jačanje grupne veze

Teks priredila: Tea

Unapredite mentalno zdravlje tako što ćete voditi računa o sebi

Kako bismo vodili fleksiblan život i bili mentalno zdravi treba da vodimo računa o sebi i svojim potrebama. Ne dozvolite da vam se stres i problemi u životu nagomilavaju. Uradite nešto za sebe. Budite u kontaktu sa svojim emocijama i potrebama. Ako vodite računa o sebi bićete spremniji da se suočavate sa životnim izazovima i da ih uspešno razrešite.

Staranje o sebi utiče na oslobađanje endorfina u mozgu, supstanci koje su zadužene za stvaranje osećanja prijatnosti i zadovoljstva u životu. Pored fizičke aktivnosti kojom utičemo na oslobađanje endorfina, možemo ih osloboditi i kada:

Pomažemo drugima – pomaganjem drugima stvaramo osećaj korisnosti i svrsishodnosti.

Razvijamo samodisciplinu – samokontrola je jedan od faktora koji utiče na osećanje zadovoljstva sobom i životom. Vežbajte da budete disciplinovani i organizovani.

Učimo i otkrivamo nove stvari – RADOZNALOST JE IZGRADILA SVET! Nikada nije kasno da naučimo nov jezik, upoznamo novu kulturu, običaje

Uživamo u lepotama prirode i umetnosti – istraživanja pokazuju da šetnja prirodom može čuda da učini u smanjivanju krvnog pritiska i intenziteta stresa. Oplemenjujte svoj duh umetnošću: čitajte knjige, slušajte prijatnu muziku, slikajte...

Primenjujemo strategije za upravljanje stresom – relaksirajte se, budite fizički aktivni, prihvatite stvari koje ne možete da izmenite a izmenite one koje možete

Ograničimo upotrebu nezdravih mentalnih strategija kao što je briga – zapamtite stalnim razmišljanjem o problemima i kako nije fer što se to vama dešava ne dovodi do rešavanja problema, to samo stvara negativne emocije. Naučite strategiju stopiranja brige – uvedite pravilo da ćete brinuti samo 15 minuta dnevno i to u istom periodu a u međuvremenu vodite zdrav i produktivan život.

Budete kreativni – radite ono šta vam prija, a ako nemate razvijte hobi, probajte da otkrijete šta je to što vas opušta i radite to! Angažujte svoja čula što više možete.

Nabavite kućnog ljubimca ili provodite više vremena sa onim kojeg već imate – staranje o životinjama stvara osećaj prijatnosti koji nastaje iz činjenice da smo nekome potrebni

U svoj planer napravite prostor za lenstvovanje i obavljanje aktivnosti koje su zabavne – igranje i uživanje u životu nije luskuz već potreba!

Razmišljajte o pozitivnim stvarima u vašem životu, sigurno nije sve crno. Setite se svih lepih događaja u životu, vaših uspeha...

Tekst priredila: Tea

Mentalno zdravlje

Mentalno zdravlje se odnosi na celokupno psihološko blagostanje. Sastoji se iz načina na koji se ophodimo prema sebi i drugima; šta osećamo prema sebi i iz načina na koji upravljamo emocijama i ponašanjima. Mentalno zdravlje nije samo odsustvo bolesti, to je skup svih pozitivnih karakteristika koje omogućavaju čoveku da vodi funkcionalan život, da bude produktivan i zadovoljan. Da bismo bili mentalno zdravi treba da se potrudimo, vođenje kvalitetnog života zahteva rad na svom ličnom rastu i razvoju. Ljude koji su mentalno zdravi (ili bar rade na tome) karakteriše:

• Osećanje zadovoljstva životom
• Radovanje životu; duhovitost i sposobnost uživanja
• Sposobnost da se funkcionalno suočavaju sa stresom i povrate na normalan nivo funkcionisanja
• Osećanje svrhe u životu, kako u svojim aktivnostima tako i u odnosima
• Radoznalost i spremnost da uče nove stvari i da se prilagode uslovima koje ne mogu da promene
• Ravnoteža između posla i zabave, odmora i aktivnosti...
• Sposobnost da ostvaruju i održavaju kvalitetne odnose sa drugim ljudima
•  Samopouzdanje i samopoštovanje

Biti mentalno zdrav ne znači da nikada nećemo doživeti negativne emocije i probleme u životu. Na našu veliku žalost, problemi su jedna od osnovnih karakteristika života i kad tada se svi mi suočimo sa razočaranjima, tugom i stresom. Razlika je u tome što ljudi sa dobrim mentalnim zdravljem imaju sposobnost da se brzo povrate posle negativnih događaja u životu, tj. imaju sposobnost da se uspešno suoče sa stresom. Za ove osobe kažemo da imaju sposobnost rezilijentnosti. Rezilijentni ljudi imaju resurse kojim mogu da se uspešno suočavaju sa izazovima života a ujedno da vode flekisiblan i kreativan život. Rezilijentne osobe karakteriše sposobnost da balansiraju stresom i emocijama. U stanju su da prepoznaju i izraze emocije na odgovarajući način čime izbegavaju razvoj depresivnosti, anksioznosti ili bilo kojih drugih negativnih emocija. Ujedno, rezilijentne osobe imaju značajnu podršku od strane svojih najbližih, imaju osobe od poverenja kojima mogu da se povere i na koje znaju da mogu da računaju. 

Tekst priredila: Tea

Pomaganje depresivnom prijatelju

Često se dešava da su prijatelji jedine osobe kojima možemo da se obratimo kada smo depresivni. Činjenica je da tinejdžeri više pričaju sa vršnjacima o svojim problemima, i emocijama. Šta ako ti se obrati prijatelj koji je depresivan? Šta ako primetiš da se promenio? Sumnjaš da je depresivan?

• Pričaj sa njim o tome – iako ti je teško da počneš razgovor na ovu temu, možeš da kažeš nešto tipa: „Primetio/la sam da si u zadnje vreme baš neraspoložen i ja bih voleo/la nekako da ti pomognem... Šta mogu da uradim?“
• Budi svestan da tvoj prijatelj ne očekuje da ti imaš sve odgovore – njemu je potrebno samo da ga saslušaš i ne osuđuješ, i to je najviše šta možeš da uradiš.
• Podrži ga da potraži pomoć i da se nekome obrati.
•  Budi uz njega tokom teških vremena – stanje depresije može da utiče da osoba govori i radi stvari koje povređuju druge ljude i može da te uvredi. Nemoj to ozbiljno shvatiti, pokušaj da ga razumeš jer prolazi kroz jako težak period. Ne shvataj to lično. Jednom kada dobije potrebnu pomoć i kada se oporavi tvoj prijatelj će biti opet onaj stari. U međuvremenu, vodi računa o sebi, okruži se dragim ljudima, i pričaj sa drugima. Tvoja osećanja su podjednako važna.    
• Obrati se nekome ako je tvoj prijatelj pominjao samoubistvo – ako je tvoj prijatelj počeo čudno da se ponaša, daje drugima svoje dragocenosti, piše oproštajna pisma ili govori o samoubistvu, obrati se odrasloj osobi – njegovim roditeljima, svojim roditeljima, psihologu, razrednom starešini. Tvoja jedina odgovornost u tom momentu je da potražiš pomoć po tom pitanju, ti ne trebaš da nosiš teret toga. Čak i ako te je naterao da mu obećaš da nikome nećeš reći, bitnije je da sačuvaš njegov život – SAMOUBISTVO JE TRAJNO REŠENJE PRIVREMENIH PROBLEMA, i bolje je da se naljuti na tebe nego da se ubije. Bolje je da bude ljut na tebe nego mrtav!

Saveti za depresivne tinejdžere

Šta možeš da uradiš da bi pomogao sebi?

• Druži se – iako je teško kada si depresivan da budeš okružen drugim ljudima, izolacija samo pogoršava simptome. Druženje sa dragim prijateljima može da ti popravi raspoloženje. Okruži se drugovima koji su aktivni, zabavni, koji ne konzumiraju alkohol niti druge droge.
• Vodi računa o svom zdravlju – fizička aktivnost je izuzetno bitan faktor u održavanja zdravog duha i u borbi protiv depresija. Bilo koja telesna aktivnost (i šetnja) čini čuda za popravljanje raspoloženja. Ujedno vodi računa i o zdravoj ishrani, redovno se hrani, unosi što više voća, povrća i vlakana.
• Izbegavaj alkohol i droge – ne veruj u priče da alkohol i droge popravljaju raspoloženje – TO NIJE TAČNO, alkohol i droge samo pogoršavaju stanje depresije i čine da se osećaš još gore.
• Potraži pomoć ako si pod stresom – adolescencija je izuzetno zahtevan period, suočavaš se sa brojnim izazovima kako u školi tako i u kući i sa svojim vršnjacima. Posledica svega toga je stres. Ako se osećaš preplavljeno školskim obavezama, pričaj sa nekim, obrati se razrednom starešini, profesoru, školskom psihologu, roditeljima... Potraži pomoć. Pričaj sa nekim, ne pokušavaj sam da rešiš probleme ako ti deluju preveliki. 

Opasnosti tinejdžerske depresije

Ako se osećaš preplavljeno emocijama, ne možeš da se izboriš sa njima, ne vidiš rešenja za svoje probleme i često ti se javljaju misli o samoubistvu, neophodno je da odmah potražiš pomoć. Verujem da ti je teško nekome o tome da pričaš, misliš da te ljudi neće razumeti ali postoje ljudi koji su spremni da te saslušaju, okreni broj 0800-300-303 (od 14h do 23h) radi dobijanja podrške od strane volontera centra Srce www.centarsrce.org koji su spremni da ti pomognu. U slučaju da još nisi spreman nekome da se obratiš, postoje stvari koje možeš i sam da uradiš pre nego što budeš spreman da se obratiš za pomoć:

• Budi svestan da uvek postoji rešenje za probleme, čak i ako sada ne vidiš opcije – mnogi tinejdžeri koji su pokušali da se ubiju su to uradili jer su mislili da je to jedina opcija za probleme koje imaju. Prava istina je da se samoubistvom ništa ne rešava, jedino što se gubi jeste život. Zapamti: SAMOUBISTVO JE TRAJNO REŠENJE ZA PRIVREMENE PROBLEME
• Ako ti se čini da ne možeš da kontrolišeš svoja osećanja, da su previše za tebe, sačekaj 24 sata pre nego što preduzmeš bilo šta kako bi ih umanjio – ovaj period je dobar jer ti daje mogućnost da ne brzeljaš i da razmisliš dobro o tome šta bi uradio, jedna od ideja je da sa nekim porazgovaraš ili nazoveš 0800-300-303 ili pošalješ mejl na savetovalistecad@gmail.com kako bi sa nekim podelio svoja osećanja.
• Ako misliš da ne možeš da kontrolišeš sam sebe i da ćeš se povrediti, potrudi se da ne budeš sam, izađi u društvo. Obrati se nekom za pomoć jer je to prvi korak ka pronalaženju rešenja za svoje probleme.

Tinejdžeri i depresija

U zadnje vreme si:

-      Nervozan, tužan ili ljut bez pravog razloga

-      Ništa ti više nije zabavno, prijatno čak se više i ne trudiš da uživaš

-      Osećaš se loše u svojoj koži, osećaš se bezvredno...

-      Previše ili premalo spavaš

-      Često te boli glava ili stomak

-      Vrlo lako zaplačeš

-      Primećuješ da si se fizički izmenio (dobio ili izgubio na kilaži)

-      Jednostavno ne možeš da se koncentrišeš. Učenje je postalo pravo mučenje.

-      Osećaš da niko i ništa ne može da ti pomogne

-    Često razmišljaš o samoubistvu i kako bi bilo kada bi umro – u slučaju da je ovo tačno, obrati se nekome!

Ako pronalaziš sebe u ovim rečenicama postoji mogućnost da patiš od depresije, koja je takođe moguća u tvojim godinama. Depresija je čest pratilac adolescencije i odrastanja i kao takva može da se leči. Ti ovako ne moraš stalno da se osećaš, postoje stručnjaci koji mogu da ti pomognu – psiholozi, savetnici, psihoterapeuti. Razmisli o tome da se nekome obratiš za pomoć, ili potraži pomoć mejlom na savetovalistecad@gmail.com

Kako da pomognete partnerki ako ima probleme sa postporođajnom depresijom?

Ohrabrite je da govori o svojim osećanjima – slušajte je bez osuđivanja i davanja saveta. Umesto da pokušavate da rešite stvari jednostavno budite tu, budite njen oslonac.

Ponudite pomoć za kućne poslove – učestvujte u kućnim poslovima i brizi o detetu, nemojte da čekate da ona to od vas traži. Budite korak ispred njen.

Budite sigurni da vodi računa o sebi – vašoj partnerki je potreban odmor i relaksacija. Ohrabrite je da uzme vreme za sebe, da radi stvari koje joj prijaju.

Budite strpljivi ako još nije spremna na seks – depresija smanjuje potrebu za seksom, potrebno je vreme da bi se povratila želja sa seksom. Budite tu, ponudite joj fizičku pažnju ali ne insistirajte na seksualnim odnosima, dovoljno je da je poljubite, nežno milujete...

Prošetajte sa njom – izvedite je u prirodu, zajedno sa njom radite vežbe, vodite računa da se izbalansirano hrani.  A ako ne može sama i uz vašu pomoć da iskontroliše svoje trenutno stanje ohrabrite je da se obrati stručnom licu - ZAPAMTITE ONA NIJE ODGOVORNA ZA OVO ŠTA JOJ SE DEŠAVA!

Tekst priredila: Tea

Kako sebi da pomognete kada primetite da imate simptome postporođajne depresije?

Najvažnije što možete da uradite za sebe je da počnete da vodite računa o sebi. Što više vodite računa o svom fizičkom i mentalnom zdravlju, to ćete se bolje osećati. Jednostavne promene u svakodnevnom životu mogu da utiču na to da se osećate bolje:

Redovno spavajte – redovno spavanje deluje kao nemoguća misija kada imate novorođenče ali je jako bitno da se dobro naspavate. Zamolite ukućane da vam pomognu kako biste mogli da se odmorite.

Odvojite vreme za sebe – zapamtite VI NISTE SAMO MAJKA, nastavite da radite stvari koje volite: čitajte knjige, prošetajte se, uživajte u toploj kupki...

Vodite računa o pravilnoj ishrani – kada smo depresivni najmanje vodimo računa o tome da se kvalitetno hranimo. Bitno je da znamo da ono šta jedemo utiče na naše raspoloženje kao i na kvalitet mleka, tako da treba zdravo i balansirano da se hranite.

Izađite u prirodu – provodite što više vremena u prirodi i na sunčevoj svetlosti.

Vežbajte – telesna aktivnost značajno utiče na poboljšavanje kako fizičkog tako i mentalnog zdravlja. Najmanje što možete za sebe da uradite jeste da svakog dana šetate bar 30 minuta.

Održavajte socijalne kontakte – okružite se dragim ljudima, delite sa njima svoja osećanja, brige. Izolacija samo pogoršava stanje depresije.

Ako ne možete sami da se izborite sa postporođajnom depresijom niti vam vaši najmiliji ne mogu adekvatno pomoći onda je najbolje da potražite pomoć stručnjaka. Individualna terapija sa psihologom vam može pomoći u procesu prilagođavanja na majčinstvo. 

Tekst priredila: Tea

Uticaj postporođajne depresije na dete

Postporođajna depresija značajno utiče na smanjivanje sposobnosti žene ne samo da brine o sebi već i o novorođenom detetu, to ne znači da je žena loša majka već samo da stanje depresije onemogućava ženu da se usled brojnih simptoma koje ima angažuje u staranju o detetu i zato je neophodno da žena na vreme potraži pomoć. U slučaju da se postporođajna depresija ne leči negativne posledice po dete su sledeće:

Problemi u ponašanju	Deca čije majke imaju problema sa depresijom češće ispoljavaju problematično ponašanje kao što su: agresivnost, anksioznost, problemi sa  spavanjem, hiperaktivnost.
Kašnjenje u razvoju	Deca čije majke imaju problema sa depresijom češće kasne u razvoju; kasnije prohodaju i počnu da govore, kasnije ispoljavaju simptome problema sa učenjem (disleksija, disgrafija)
Socijalni problemi	Deca čije majke imaju problema sa depresijom teško uspostavljaju kontake sa drugom decom, socijalno su izolovana ili mogu da budu izuzetno agresivna prema drugoj deci.
Emocionlani problemi	Deca čije majke imaju problema sa depresijom češće imaju smanjeno samopouzdanje, imaju problema sa osamostaljivanjem, zastrašena su i pasivna.
Depresija	Deca čije majke imaju problema sa depresijom i sama jednog dana mogu da razviju probleme sa depresijom.

Žena koja pati od postporođajne depresije ne treba da se oseća krivom zbog toga niti postiđenom jer je simptome postporođajne depresije teško kontrolisati. No, ono na šta može da se utiče to je izbor žene da potraži pomoć, posebno kada se uzme u obzir činjenica da stanje depresije negativno utiče i na majku i na dete.

Tekst priredila: Tea

Postoji više faktora koji utiču na javljanje  simptoma postporođajne depresije: 

Hormonalne promene – posle poroda dolazi do značajnog pada u nivou estrogena i progesterona. Nivo tireoide značajno opada, što dovodi do umora i depresije. Ove hormonalne promene zajedno sa promenama u imunom sistemu, krvnom pritisku, metabolizmu mogu da uslove nastanak postporođajne depresije.

Fizičke promene – rađanje deteta sa sobom povlači brojne fizičke i emotivne promene. Žena može da ima bolove posle porođaja kao i probleme sa gubitkom kilograma što može da utiče na stvaranje nezadovoljstva samom sobom.

Stres – staranje o novorođenčetu stvara dodatni stres. Nove majke imaju problema sa nedovoljnim spavanjem, ili su preplavljene brigom o svojim sposobnostima za staranje o detetu. Ovo je posebno karakteristično za žene koje su prvi put rodile. Pored staranja o detetu treba da razviju nov identitet majke.

Faktori rizika koji povećavaju šansu da će žena razviti postporođajnu depresiju: Ranija depresivna stanja Iskustva predmenstrualnih tegoba Zdravstvene komplikacije žene ili deteta posle porođaja Problemi u odnosu sa suprugom/dečkom Nedovoljna podrška socijalne sredine

Tekst priredila: Tea