Šta je stres?

Šta je stres?

Stres je normalna fiziološka reakcija na događaje koje doživljavamo kao pretnju našem svakodnevnom životu tj. događaje koji narušavaju našu životnu ravnotežu. Kada osećamo opasnost (bilo da je stvarna ili zamišljena) telesni odbrambeni sistem se aktivira tj. aktivira automatski odgovor BORBA – BEG – ZAMRZAVANJE. Ova reakcija se naziva stresna reakcija.

Stresna reakcija je načina na koji nam naše telo pomaže da se odbranimo. Ova reakcija nam omogućava da budemo fokusirani, obazrivi i da imamo dovoljno energije da reagujemo. U hitnim situacijama stresna reakcija može da nam spase život  jer nam daje snagu da se odbranimo. Ujedno stresna reakcija nam pomaže da ostvarimo ciljeve u životu i da prevaziđemo brojne druge svakodnevne prepreke tako što nam održava potreban nivo koncentracije. No, sve ovo stres radi do jedne tačno određene granice iznad koje počinje da bude kontraproduktivan i stvara razne telesne poremećaje.

        Izuzetno je važno da znamo kada je stres van naše kontrole tj. kada počinje da utiče na normalno odvijanje našeg svakodnevnog života. Jedna od stvari u vezi sa stresom je da nam se on prikrada, vremenom se navikavamo na njega, čak nam sa vremenom postaje normalan pratilac života.

Metafora o tri načina na koji ljudi reaguju kada ih stres prevlada:

û  Stopalo na gasu – agitiranost i borbenost. Postajemo „zagrejani“ za akciju, preterano emocionalni, kao da ne možemo da sedimo mirno.

û  Stopalo na kočnici – povlačeća, depresivna stresna reakcija. Povlačimo se, ispoljavamo vrlo malo energije za bilo šta... Gubimo volju...

û  Stopalo i na kočnici i na gasu – sada smo pod tenzijom. Zamrznemo se kada smo pod pritiskom i ne možemo ništa da uradimo. Delujemo paralizovano ali ispod površine smo agitirani tj. naš automatski nervni sistem je vrlo pobuđen.

Znaci i simptomi prevladavanja stresom

Kognitivni simptomi	Emocionalni simptomi
Problemi sa pamćenjem	Ćudljivost
Problemi sa koncentracijom	Razdražljivost
Slabo prosuđivanje	Agitiranost – nesposobnost da se opustimo
Fokusiranja na negativne događaje	Osećanje preplavljenosti emocijama i umorom
Doživljaj bujice misli	Usamljenost i izolovanost
Briga	Depresivnost ili generalni osećaj nezadovoljstva i nesreće
Ponašajni simptomi	Fizički simptomi
Problemi sa apetitom (ili pojačan ili smanjen)	Bolovi
Problemi sa spavanjem	Dijareja ili konstipacija
Izolacija od drugih	Mučnina, nesvestica
Zanemraivanje i odlaganje obaveza	Bolovi u grudima, problemi sa srcem
Povećana upotreba alkohola, cigareta, kofeina kako bi se opustili	Gubitak libida
Ispoljavanje navika koje su posledica nervoze – griženje noktiju, čupkanje kose, trešenje nogu...	Pojačan osećaj hladnoće

Treba da imamo u obzir da svi ovi znaci i simptomi mogu da budu i posledica nekih zdravstvenih problema, tako da je dobro da se povodom njih konsultujemo sa lekarom kaka bismo imali jasniju predstavu o tome šta nam se dešava.

Naša sposobnost da tolerišemo stres zavisi od mnogih faktora kao što su kvalitet socijalne podrške, stava o životu, emocionalne inteligencije, genetike...

Stvari koje utuču na našu sposobnost tolerancije stresa
Mreža podrške	Imati ljude koji nas vole i podržavaju, koji su tu za nas nam pruža osećaj olakšanja. Sa druge strane manjak prijatelja i nekvalitetna podrška nam pojačava osećaj usamljenosti i izolacije.
Nivo kontrole	Doživljaj da možemo da rešimo probleme i da imamo kontrolu nad vlasitim životom nam pruža osećaj funkcionalnosti.
Stav	Odnos prema životu i problemima, razne kognitivne distorzije tj. način na koji interpretiramo događaje oko nas, pesimistički nasuprot optimističkom pogledu na život.
Nošenje sa emocijama	Ranjivi smo na stres ako ne znamo kako da smirimo i utešimo sami sebe u stresnim situacijama.
Znanje i spremnost	Što više znamo o stresnoj situaciji, koliko će ista da traje je korisno sredstvo u borbi protiv stresa.

Tekst priredila: Tea