Zavisnost i zdravlje

Zavisnici od droga, pored zavisnosti, imaju i druge probleme sa zdravljem kao što su: kardiovaskularni problemi, problemi sa plućima, mentalni poremećaji... 

• Nikotin je adiktivna supstanca koja se nalazi u cigaretama i drugim oblicima duvana. Pušenje povećava rizik da će se osoba razboleti od raka, bolsti pluća, emfizeme i kardiovaskularnih bolesti. Smrtnost prouzrokovana pušenjem je iznenađujuće velika, istraživanja pokazuju da je u toku XX veka čak 100 miliona ljudi širom sveta umrlo zbog upotrebe duvana. Neke projekcije su da, ako se ovako nastavi, da će ova brojka u XXI veku dostići vrednost od 1 milijarde umrlih usled pušenja.
• Upotreba alkohola može da ošteti mozak i druge telesne organe. Istraživanja pokazuju da alkohol posebno utiče na cereblarni korteks (oblast mozga koja je učestvuje u donošenju odluka i odgovornom ponašanju); hipokampus (deo mozga koji je važan za učenje i pamćenje) i mali mozgak (zadužen za koordinaciju pokreta). Na osnovu ovoga možemo da pretpostavimo koje su to posledice koje dugotrajna upotreba alkohola može da ostavi na naš mozak a posledično na naše ponašanje.
• Marihuana je najčešće zloupotrebljavana psihoaktivna supstanca, posebno među mladim ljudima. Ova droga utiče na sposobnost učenja i pamćenja; sposobnost fokusiranja pažnje i koordinaciju. Ujedno povećava nivo otkucaja srca (te oštećuje srčani mišić), narušava rad pluća i može da proizvede psihoze tj. da osoba vidi ili čuje stvari kojih u realnosti nema. Ovo je vrlo opasno jer vremenom osoba koja konzumira marihuanu može da ima osećaj da ludi i da proizvede vrlo opasne posledice po sebe ili druge.
• Inhalantni su isparljive supstance koje većina ljudi ima u svojim kućama (razni lakovi za kosu, boju... sve aerosolne tvari) i koje mogu da izazovu promene u mozgu. Inhalatni su izuzetno otrovni i mogu da ugroze bubrege, srce, pluća i mozak. Čak i zdrava osoba može da doživi srčani udar nakon samo jedne epizode dugotrajnog udisavanja inhalanata.
• Kokain je jak adiktivni stimulant koji momentalno utiče na rad mozga. Uzimanje male količine kokaina stvara intenzivan osećaj euforije, pričljivost, mentalnu budnost... Dugotrajno konzumiranje kokaina može da bude pogubno po zdravlje. Pored zavisnosti, dolazi do oštećenja kardiovaskularnog sistema (od najčešćih poremećaja ove vrste su poremećaj srčanog ritma što može da dovede do srčanog udara, disajnih problema, bol u grudima...), česti su i neurološki problemi (glavobolje, napadi, udari), problemi sa sistemom za varenje takođe su česte posledice uzimanja kokaina. Naravno, u slučaju intrevenoznog uzimanja kokaina postoji opasnost od širenja HIV virusa (deljenje šprica sa zaraženom osobom) kao i hepatitis C.
• Heroin je droga koja se proizvodi od morfijuma (koji se dobija iz semena maka, i prema tome se još naziva i opijatom). Vrlo brzo stvara zavisnost. Heroin proizvodi značajan osećaj euforije i opuštenosti. Posledice konzumiranja heorina su pored zavisnost (koja je sama po sebi vrlo opasna i iscrpljujuća bolest) i problemi sa krvnim sudovima, srčanim zaliscima, promene u načinu funkcionisanja mozga (usporavaju se neke reakcije, osoba slabije pamti, uči, ima probleme sa koncentracijom i pažnjom), poremećaji u radu pluća, problemi sa funkcionisanjem mišićnog sistema, naravno i ovde postoji rizik (u slučaju deljenja šprica) od dobijanja HIV virusa i hepatitisa C.
• LCD je jedna od najjačih halucinogenih droga (vrsta droga koje menjaju normalne psihičke procese) čija konzumacija menja psihičko stanje osobe. Uzimanje LCD dovodi do toga da osoba vidi izuzetno žive slike i predstave kojih u stvarnosti nema, ili čuje, oseća stvari kojih nema. Ono šta osoba doživljava su u stvari halucinacije koje u slučaju da osoba ne može da se kontroliše mogu da budu vrlo opasne i da produkuju značajni strah i paniku kod osobe, što može da dovede do nesmotrenog ponašanja čije posledice nekada mogu da budu i nepovratne - i upravo je zato konzumacija bilo koje od halucinogenih droga vrlo opasna. Ujedno, nakon prestanka uzimanja droge može da dođe do javljanja uspomena (flashback) tj. simptoma sa svim štetnim posledicama kao i za vreme uzimanja droge. Posledice konzumiranja LCD, pored promene svesti, su i promene u krvnom pritisku, radu srca, smanjenje apetita, pospanost, kao i podrhtavanje celog tela.
• Ekstazi (MDMA) je stimulans koji takođe ima halucinogene efekte te prema tome u isto vreme ubrzava rad centralnog nervnog sistema ali i menja svest osobe. Ekstazi počinje da deluje posle 20 minuta od uzimanja i dovodi do pojačane budnosti, energičnosti. Kratkoročne posledice uzimanja ekstazija su povišena temperatura, povišen krvni pritisak, ubrzan rad pulsa, nekada se javlja i povraćanje i značajna dehidratacija, ujedno postoji i veliki rizik od iznenadnog zastoja srca i smrti. Dugotrajno konzumiranje ekstazija dovodi do srčanih problema, promena na mozgu, problema sa bubrezima...
• Metamfetamini vrste droga koje stvaraju izuzetan osećaj euforije, uzbuđenost. Kratkoročne posledice su povišenje krvnog pritiska, ubrzavanje pulsa, povišena temperatura kao i pojačavanje libida te postoji opasnost od izlaganja rizičnom seksualnom ponašanju. Dugoročno metamfetamini mogu dovesti do promena na mozgu, oštećenja zuba, neuhranjenosti, javljanje hroničnog osećanja bola...
• Sredstva za smirenje (psihodepresori) poznati kao sedativi jer usporavaju ili smanjuju funkciju mozga i celokupnog organizma. Njihov efekat varira od blagog osećaja prijatnosti i opuštenosti do potpune sedacije tj. smiranja i gubitka svesti. Ovo su sredstva koja se najčešće dobijaju na recept od lekara i prema tome se ne smeju uzimati na svoju ruku jer mogu da dovedu do prestanka disanja pa i do smrti. Najpoznatije grupe lekova su barbiturati, benzodiazepini, analgetici, trodon...

Tekst priredila: Tea