Droge su hemikalije koje utiču na način na koji mozak radi tj. na način na koji nervne ćelije primaju, šalju i obrađuju informacije. Neke droge, kao što su marihuana i heroin, aktiviraju neurone jer njihova hemijska struktura imitira način delovanja prirodnih neurotransmitera (hemijske supstance mozga koje utiču na aktiviranje i/ili inhibiranje aktivnosti nervnih ćelija). Ova sličnost u hemijskoj strukturi služi da "prevari" mozak i da dozvoli da data supstanca izvrši promene na nervnim ćelijama. Ono što je razlika u odnosu na prirodne neurotransmitera jeste to da promena na nervnim ćelijama uzrokovana konzumacijom droga nije normalnog nivoa tj. ona je prenaglašena te stvara vrlo opasne promene u strukturi i funkciji mozga.
Većina droga koje se zloupotrebljavaju direkno ili indirektno utiču na deo mozga koji je zadužen za osećanje prijatnosti tj. onaj deo mozga koji potkrepljuje naše ponašanje. Ovaj uticaj se vrši preko neurotransmitera dopamina čija veća količina u mozgu utiče na osećanje prijatnosti i potrebu da ponovimo određeno ponašanje (uzimanje droge) kako bi ponovili osećaj prijatnosti. Dopamin je neurotransmiter koji se nalazi u regionu mozga koji reguliše pokrete, emocije, misli, motivaciju i osećanja povezana sa prijatnošću. Preterana stimulacija ove oblasti mozga, tj. puštanje velike količine dopamina u ovaj region mozga, stvara osećaj euforije i upravo zato posle prve konzumacije droge sledi druga jer čovek ima prirodnu potrebu da ponovi aktivnosti koje su mu proizvele prijatnost. Prema tome, zavisnost je rezultat učenja - naš mozak pamti one aktivnosti koje su prethodile određenim osećanjima - uzimanje droge prethodni osećanju euforije i prema tome mi ćemo zapamtiti upravo te aktivnosti i znaćemo šta treba da uradimo kako bismo sledeći put proizveli isto to stanje.
Problem sa upotrebom droge radi stvaranja osećanja prijatnosti jeste u tome što ona stvara vrlo brzo i vrlo intenzivno prijatnost, i to je ono što čoveka zavede i vremenom neke druge manje bezopasne aktivnosti u poređenju sa drogom nemaju šansu, one jednostavno nisu dovoljne.
Šta se dešava sa mozgom ako nastavimo da uzimamo drogu?
Tokom vremena konzumacije droge, mozak se prilagođava na značajno veliku količinu dopamina tako što ili proizvodi manju količinu dopamina od potrebne ili smanjuje broj receptora za oslobađanje dopamina. Šta to znači? To znači da u mozgu zavisnika dopamin vremenom ne može više da proizvede isti osećaj zadovoljstva posle uzimanja droge tj. nivo dopamina bude manji te je potrebno uzeti veću količinu droge kako bi se proizveo isti efekat. U nauci se ovo naziva tolerancija na određenu količinu droge.
Tekst priredila: Tea
Нема коментара:
Постави коментар