Besplatno psihološko savetovalište za građane Kikinde

Psihološko savetovalište za mlade od prvog septembra postalo je Psihološko savetovalište za sve građane starije od 15 godina. Uz podršku Nacionalne službe za zapošljavanje kapacitet rada Savetovališta je proširen tako da odgovara trenutnim potrebama svih kategorija odraslog stanovništva, te se u savetovalište mogu obratiti sve osobe starije od 15 godina iz Kikinde i okoline. Usluge psihološkog savetovanja su besplatne za sve korisnike. 

Savetovalište za mlade Centra za aktivno društvo je namenjeno svima koji osete potrebu za dodatnom psihološkom podrškom i pomoći. Ukoliko imate potrebu da se posavetujete sa nekim u vezi sa svim vrstama emotivnih patnji i neraspoloženja: tuga, depresija, strah, fobije, panika, apatija, bes, ljutnja, stres ili pak u vezi ljubavnih problema, suicidnih misli, problema sa ishranom i sl., diplomirani psiholozi sa višegodišnjim iskustvom u psihološkom savetovanju će pokušati besplatno da Vam pruže pomoć i podršku. 

Razgovor sa psihologom moguće je zakazati radnim danima lično (Kulturni centar Kikinda, Trg srpskih dobrovoljaca 23, kancelarija broj 11), putem telefona 063/89-69-387, kao i putem mejla savetovalistecad@gmail.com i Facebook stranice Centar za aktivno društvo. Na isti mejl se možete obratiti i ako sa psihologom želite da ostvarite komunikaciju isključivo putem mejla (online savetovanje).

Psihološko savetovalište za mlade

Savetovalište za mlade je namenjeno svima koji osete potrebu za dodatnom psihološkom podrškom i pomoći. Ukoliko imate potrebu da se posavetujete sa nekim u vezi sa svim vrstama emotivnih patnji i neraspoloženja: tuga, depresija, strah, fobije, panika, apatija, bes, ljutnja, stres ili pak u vezi ljubavnih problema, suicidnih misli, problema sa ishranom i sl., diplomirani psiholozi sa višegodišnjim iskustvom u psihološkom savetovanju će pokušati besplatno da Vam pruže pomoć i podršku.

Razgovor sa psihologom možete zakazati ponedeljkom, utorkom i sredom od 9 do 12 časova i četvrtkom i petkom od 12 do 15 časova putem telefona na broj 063 89 69 387, putem e-maila na savetovalistecad@gmail.com ili lično u Kulturnom centru u kancelariji broj 11.

Детектовани највећи проблеми младих

Samopouzdanje

Samopouzdanje je izuzetno važno u skoro svim oblastima našeg života. Napredovanje u obrazovanju, karijeri čak i u odnosima sa drugim ljudima je velikim delom određeno našim nivoom samopouzdanja. Na osećaj samopouzdanja utiču dve bitne karakteristike:

• Samoefikasnost - svest o tome da možemo da odradimo određene aktivnosti i da budemo dobri u tome. U suštini to predstavlja naše uverenje da možemo da odradimo neki posao (ili da položimo ispit) jer znamo da posedujemo potrebne kapacitete za to a čak i da ne uspemo u tome znamo da smo dali sve od sebe.
• Samopoštovanje se odnosi na generalno uverenje u to da mi možemo da se nosimo sa životnim problemima i da mi imamo prava da budemo srećni i zadovoljni (a ne da ta prava imaju samo drugi ljudi oko nas). 

Nivo samopouzdanja koji imamo se manifestuje u našem ponašanju, govoru tela, načinu na koji govorimo čak i u tome šta govorimo. Pročitaj narednu tabelu i izanaliziraj svoje ponašanje, probaj da pronađeš sebe u nekim karakteristikama. Da li više ispoljavaš "nesamopouzdano" ponašanje? Možeš li za sebe da kažeš da si samopouzdan/a?

Samopouzdano ponašanje	Nesamopouzdano ponašanje
Radiš stvari za koje TI misliš da su ispravne, bez obzira što te drugi kritikuju ili ismejavaju zbog toga	Tvoje ponašanje je isključivo vođeno mišljenjima drugih ljudi, izuzetno ti je stalo do njihovog odobravanja.
Spreman/na si da preuzmeš rizik i da radiš duplo više da bi ostvario/la svoje ciljeve	Ne izlaziš iz svoje „zone prijatnosti“, ne preuzimaš rizike i zadovoljavaš se malim uspesima jer se plašiš neuspeha
Spreman/na si da priznaš svoje greške i da učiš iz njih	Radiš naporno da bi prikrio/la svoje greške kako drugi ne bi uvideli i ne bi te kritikovali
Prihvataš komplimente dostojanstveno – ipak znaš da si neke zaslužio/la: „Hvala, stvarno sam naporno radio/la, drago mi je što prepoznajete moje napore.“	Zanemaruješ komplimente koje ti drugi ljudi upućuju, čak si nekada i vrlo neprijatan/na: „O to nije ništa, svako bi to mogao da uradi, čak i ti...“

Ako se više prepoznaješ u drugoj koloni, ima nade za tebe : ) jer je samopouzdanje veština koja se može naučiti u bilo kom dobu, teško je i traži puno truda sa tvoje strane ali se na kraju isplati jer su samopouzdani ljudi generalno pozitivniji, optimističniji - čaša je uvek na pola puna, veruju u svoje sposobnosti i poštuju sebe ali i druge... Verovatno se pitaš kako onda da postaneš samopouzdaniji? Jedan od načina je da kreneš da radiš na osnaživanju svojih sposobnosti tako što ćeš postavljati realne ciljeve i dati sve od sebe da ih i ostvariš, pri tom uvek treba da budemo svesni kada možemo nešto da ostvarimo a kada ne, i da to prihvatimo tj. da ne "terorišemo" sebe zahtevima za savršenstvom. Uživajmo u našoj nesavršenosti!

Tekst priredila: Tea

Zavisnost i zdravlje

Zavisnici od droga, pored zavisnosti, imaju i druge probleme sa zdravljem kao što su: kardiovaskularni problemi, problemi sa plućima, mentalni poremećaji... 

• Nikotin je adiktivna supstanca koja se nalazi u cigaretama i drugim oblicima duvana. Pušenje povećava rizik da će se osoba razboleti od raka, bolsti pluća, emfizeme i kardiovaskularnih bolesti. Smrtnost prouzrokovana pušenjem je iznenađujuće velika, istraživanja pokazuju da je u toku XX veka čak 100 miliona ljudi širom sveta umrlo zbog upotrebe duvana. Neke projekcije su da, ako se ovako nastavi, da će ova brojka u XXI veku dostići vrednost od 1 milijarde umrlih usled pušenja.
• Upotreba alkohola može da ošteti mozak i druge telesne organe. Istraživanja pokazuju da alkohol posebno utiče na cereblarni korteks (oblast mozga koja je učestvuje u donošenju odluka i odgovornom ponašanju); hipokampus (deo mozga koji je važan za učenje i pamćenje) i mali mozgak (zadužen za koordinaciju pokreta). Na osnovu ovoga možemo da pretpostavimo koje su to posledice koje dugotrajna upotreba alkohola može da ostavi na naš mozak a posledično na naše ponašanje.
• Marihuana je najčešće zloupotrebljavana psihoaktivna supstanca, posebno među mladim ljudima. Ova droga utiče na sposobnost učenja i pamćenja; sposobnost fokusiranja pažnje i koordinaciju. Ujedno povećava nivo otkucaja srca (te oštećuje srčani mišić), narušava rad pluća i može da proizvede psihoze tj. da osoba vidi ili čuje stvari kojih u realnosti nema. Ovo je vrlo opasno jer vremenom osoba koja konzumira marihuanu može da ima osećaj da ludi i da proizvede vrlo opasne posledice po sebe ili druge.
• Inhalantni su isparljive supstance koje većina ljudi ima u svojim kućama (razni lakovi za kosu, boju... sve aerosolne tvari) i koje mogu da izazovu promene u mozgu. Inhalatni su izuzetno otrovni i mogu da ugroze bubrege, srce, pluća i mozak. Čak i zdrava osoba može da doživi srčani udar nakon samo jedne epizode dugotrajnog udisavanja inhalanata.
• Kokain je jak adiktivni stimulant koji momentalno utiče na rad mozga. Uzimanje male količine kokaina stvara intenzivan osećaj euforije, pričljivost, mentalnu budnost... Dugotrajno konzumiranje kokaina može da bude pogubno po zdravlje. Pored zavisnosti, dolazi do oštećenja kardiovaskularnog sistema (od najčešćih poremećaja ove vrste su poremećaj srčanog ritma što može da dovede do srčanog udara, disajnih problema, bol u grudima...), česti su i neurološki problemi (glavobolje, napadi, udari), problemi sa sistemom za varenje takođe su česte posledice uzimanja kokaina. Naravno, u slučaju intrevenoznog uzimanja kokaina postoji opasnost od širenja HIV virusa (deljenje šprica sa zaraženom osobom) kao i hepatitis C.
• Heroin je droga koja se proizvodi od morfijuma (koji se dobija iz semena maka, i prema tome se još naziva i opijatom). Vrlo brzo stvara zavisnost. Heroin proizvodi značajan osećaj euforije i opuštenosti. Posledice konzumiranja heorina su pored zavisnost (koja je sama po sebi vrlo opasna i iscrpljujuća bolest) i problemi sa krvnim sudovima, srčanim zaliscima, promene u načinu funkcionisanja mozga (usporavaju se neke reakcije, osoba slabije pamti, uči, ima probleme sa koncentracijom i pažnjom), poremećaji u radu pluća, problemi sa funkcionisanjem mišićnog sistema, naravno i ovde postoji rizik (u slučaju deljenja šprica) od dobijanja HIV virusa i hepatitisa C.
• LCD je jedna od najjačih halucinogenih droga (vrsta droga koje menjaju normalne psihičke procese) čija konzumacija menja psihičko stanje osobe. Uzimanje LCD dovodi do toga da osoba vidi izuzetno žive slike i predstave kojih u stvarnosti nema, ili čuje, oseća stvari kojih nema. Ono šta osoba doživljava su u stvari halucinacije koje u slučaju da osoba ne može da se kontroliše mogu da budu vrlo opasne i da produkuju značajni strah i paniku kod osobe, što može da dovede do nesmotrenog ponašanja čije posledice nekada mogu da budu i nepovratne - i upravo je zato konzumacija bilo koje od halucinogenih droga vrlo opasna. Ujedno, nakon prestanka uzimanja droge može da dođe do javljanja uspomena (flashback) tj. simptoma sa svim štetnim posledicama kao i za vreme uzimanja droge. Posledice konzumiranja LCD, pored promene svesti, su i promene u krvnom pritisku, radu srca, smanjenje apetita, pospanost, kao i podrhtavanje celog tela.
• Ekstazi (MDMA) je stimulans koji takođe ima halucinogene efekte te prema tome u isto vreme ubrzava rad centralnog nervnog sistema ali i menja svest osobe. Ekstazi počinje da deluje posle 20 minuta od uzimanja i dovodi do pojačane budnosti, energičnosti. Kratkoročne posledice uzimanja ekstazija su povišena temperatura, povišen krvni pritisak, ubrzan rad pulsa, nekada se javlja i povraćanje i značajna dehidratacija, ujedno postoji i veliki rizik od iznenadnog zastoja srca i smrti. Dugotrajno konzumiranje ekstazija dovodi do srčanih problema, promena na mozgu, problema sa bubrezima...
• Metamfetamini vrste droga koje stvaraju izuzetan osećaj euforije, uzbuđenost. Kratkoročne posledice su povišenje krvnog pritiska, ubrzavanje pulsa, povišena temperatura kao i pojačavanje libida te postoji opasnost od izlaganja rizičnom seksualnom ponašanju. Dugoročno metamfetamini mogu dovesti do promena na mozgu, oštećenja zuba, neuhranjenosti, javljanje hroničnog osećanja bola...
• Sredstva za smirenje (psihodepresori) poznati kao sedativi jer usporavaju ili smanjuju funkciju mozga i celokupnog organizma. Njihov efekat varira od blagog osećaja prijatnosti i opuštenosti do potpune sedacije tj. smiranja i gubitka svesti. Ovo su sredstva koja se najčešće dobijaju na recept od lekara i prema tome se ne smeju uzimati na svoju ruku jer mogu da dovedu do prestanka disanja pa i do smrti. Najpoznatije grupe lekova su barbiturati, benzodiazepini, analgetici, trodon...

Tekst priredila: Tea

Mozak i droga

Droge su hemikalije koje utiču na način na koji mozak radi tj. na način na koji nervne ćelije primaju, šalju i obrađuju informacije. Neke droge, kao što su marihuana i heroin,  aktiviraju neurone jer njihova hemijska struktura imitira način delovanja prirodnih neurotransmitera (hemijske supstance mozga koje utiču na aktiviranje i/ili inhibiranje aktivnosti nervnih ćelija). Ova sličnost u hemijskoj strukturi služi da "prevari" mozak i da dozvoli da data supstanca izvrši promene na nervnim ćelijama. Ono što je razlika u odnosu na prirodne neurotransmitera jeste to da promena na nervnim ćelijama uzrokovana konzumacijom droga nije normalnog nivoa tj. ona je prenaglašena te stvara vrlo opasne promene u strukturi i funkciji mozga.

Većina droga koje se zloupotrebljavaju direkno ili indirektno utiču na deo mozga koji je zadužen za osećanje prijatnosti tj. onaj deo mozga koji potkrepljuje naše ponašanje. Ovaj uticaj se vrši preko neurotransmitera dopamina čija veća količina u mozgu utiče na osećanje prijatnosti i potrebu da ponovimo određeno ponašanje (uzimanje droge) kako bi ponovili osećaj prijatnosti. Dopamin je neurotransmiter koji se nalazi u regionu mozga koji reguliše pokrete, emocije, misli, motivaciju i osećanja povezana sa prijatnošću. Preterana stimulacija ove oblasti mozga, tj. puštanje velike količine dopamina u ovaj region mozga, stvara osećaj euforije i upravo zato posle prve konzumacije droge sledi druga jer čovek ima prirodnu potrebu da ponovi aktivnosti koje su mu proizvele prijatnost. Prema tome, zavisnost je rezultat učenja - naš mozak pamti one aktivnosti koje su prethodile određenim osećanjima - uzimanje droge prethodni osećanju euforije i prema tome mi ćemo zapamtiti upravo te aktivnosti i znaćemo šta treba da uradimo kako bismo sledeći put proizveli isto to stanje. 

Problem sa upotrebom droge radi stvaranja osećanja prijatnosti jeste u tome što ona stvara vrlo brzo i vrlo intenzivno prijatnost, i to je ono što čoveka zavede i vremenom neke druge manje bezopasne aktivnosti u poređenju sa drogom nemaju šansu, one jednostavno nisu dovoljne. 

Šta se dešava sa mozgom ako nastavimo da uzimamo drogu?

Tokom vremena konzumacije droge, mozak se prilagođava na značajno veliku količinu dopamina tako što ili proizvodi manju količinu dopamina od potrebne ili smanjuje broj receptora za oslobađanje dopamina. Šta to znači? To znači da u mozgu zavisnika dopamin vremenom ne može više da proizvede isti osećaj zadovoljstva posle uzimanja droge tj. nivo dopamina bude manji te je potrebno uzeti veću količinu droge kako bi se proizveo isti efekat. U nauci se ovo naziva tolerancija na određenu količinu droge.

Tekst priredila: Tea

U čemu je problem ako droga čini da se osećamo bolje?

Neki ljudi smatraju da droga, pošto popravlja raspoloženje, nije opasna. Ujedno, veruju da oni mogu da kontrolišu uzimanje droge, tj. da ne mogu da postanu zavisnici. I upravo je to jedna od najopasnijih zabluda koju čovek može da ima. Tokom vremena konzumiranja droge, postepeno ona preuzima kontrolu nad životom korisnika. Tada prijatne aktivnosti prestanu da budu prijatne, sve što je ranije čovek voleo da radi prestaje da voli, u ovom momentu ceo život čoveka se vrti oko toga kako da pronađe drogu i da se "uradi". To je trenutak kada je zavisnik uveren da mu je droga neophodna kako bi mogao "normalno" da funkcioniše. Kako osoba nastavlja da uzima drogu tako postaje sve tolerantnija na uzetu količinu droge i vremenom mora da uzima veću količinu droge kako bi se proizveo isti efekat.

Zašto je, posle dugotrajnog konzumiranja droge, teško prestati uzimati istu? 

Prvi put kada osoba uzme drogu to radi svojom voljom, no svaki sledeći put je posledica strukturnih promena u mozgu koje droga proizvodi. Naime, neka istraživanja na mozgu hroničnih narkomana pokazuju da je droga proizvela promene u oblastima mozga koje su zadužene za prosuđivanje, donošenje odluka, učenje, kontrolu ponašanja te upravo to može da bude odgovor zašto narkomani imaju opsesivnu potrebu za drogom i zašto je proces izlečenja dugotrajan i težak. 

Zašto neki ljudi ipak ne postanu zavisnici? Kako to da neki postanu a neki ne?

Odgovor na ovo pitanje je teško dati. Pretpostavka je da postoje ljudi koji su podložniji za razvoj zavisnosti (vulnerabilni) usled brojnih kako bioloških, psiholoških tako i sredinskih faktora koji negativno deluju na osobu i stvaraju pojačanu mogućnost za razvoj zavisnosti u slučaju konzumacije droge. 

Neki od faktora rizika i protektivnih faktora koji utiču na zavisnost od droge
Faktori rizika	Domen	Protektivni faktori
Rano agresivno ponašanje	Individualni	Samo – kontrola
Ne dovoljno razvijene socijalne veštine	Individualni	Pozitivni odnosi sa drugim ljudima
Manjak roditeljske kontrole	Porodica	Podrška i kontrola od strane roditelja
Dostupnost droge	Škola, sredina	Nulta tolerancija psihoaktivnih supstanci u školi (PAS)
Siromaštvo i nerazvijenost	Sredina	Razvijena zajednica
Upotreba PAS od strane vršnjaka	Sredina	Vršnjaci ne koriste PAS, usmerenost na akademska postignuća i druženje

Tekst priredila: Tea